Kada ti pomilujem lice
bezbroj mi misli u trenu proleti
kao iskre, kao nemušte reči
svu ljubav bi da prospem po tebi
Ostajem nem dok gledam ti milo lice
ljubim te i ostavljam tragove tišine
oduška dajem grudima napetim
pokrivam ti lice pogledima mojim
Svaki dodir tvoj je ljubavi pun
zaljubljenim me još više čini
dok te u zagrljaju čvrsto držim
u duši mi neka opojna milina
Sve ti govori tišina sa usana mojih
pogledi zanosni kad nam se sretnu
postaćemo jedno biće jedna duša
a sve reči postati poljubci naši
Tvoje usne su magija koja me opija
na njima se vreme uvek ponovo rađa
i dan kada se u noć pretvara
mi još ostajemo još čvrsto zagrljeni
Нема коментара:
Постави коментар