VOLJENOJ

Sunce večeras zalazi u crveno
polako i sneno utapa se u more
dan se pretvara u noć, sporo i leno
zablistaće sutra u licu zore

Ostajem na obali kao zaboravljen
nikog nema na daleko, sve je tiše i tiše
sedim na kamenu u tuzi zarobljen
u more gledam i ne verujem, da te nema više

Negde u vodi kao da vidim tvoj lik
na glavi poznata mi, bela marama tvoja
negde duboko u duši osećam užasan krik
zbogom, i neka te anđeli čuvaju voljena moja

Svanuće i zora hladna i vlažna a ja ću biti tu
možda me noć odnese k' tebi za sva vremena
onda ćemo opet biti zajedno makar i u snu
volim te anđele, ti si moja ljubav moja žena