pričam s’tobom
skrivenoj u meni
još osećam na licu tvoju ruku meku
dodir mi tvoj nedostaje
da sve se promeni
Prolaze
zagrljeni parovi polako i tiho
iznad njih u
zenitu nebo već crveno
zamišljam nas umesto njih gde nema niko
da ljubim ti lice rumeno,
i oko sneno
Večernje senke drveća kao da zovu
šalju nemuštu poruku
mladosti
dođite i započnite neku ljubav novu
uživajte
u životu u ljubavi i radosti
Davno , jedna od njih je i naša bila
one večeri kad smo pobegli sa časa
kad si se stidljivo u mom zagrljaju krila
i sama pomisao na tebe sećanja uztalasa
A onda dođoše i životni vihori neumitni
sudbina te odnese daleko i predaleko
oteše te iz nejakih ruku razlozi neki hitni
i odnesoše u svet, da te ljubi drugi neko
Нема коментара:
Постави коментар