GREH

Kad noć nečujno raširi  krila   

glasovi utihnu i sve se smiri

polete misli  ka tebi  mila

a tuga lagano kroz srce se širi

 

Damari ječe negde u meni

razdiru me nadanja i želje

glasovi naši negde izgubljeni

sećanje me kao stena melje  

Možda ćeš mi  nekad oprostiti

moju slabost i varljivo oko

da te mila mogu zaprositi

da te volim iskreno i duboko

U nadi živim svake noći

kad ostanem sam sa sobom

i nadam se da sve će proći

voljena moja patim za tobom