Negde
daleko misli mi lete
prtljage teške sa sobom nose
život mi
stao u kofer sete
i mladost
i radost i sede kose
Znam kako
se kamen nosi
onaj što
se u grudima skriva
što iz
dubina nemire donosi
i ne da
telu da spokojno sniva
Zagledan kroz prozor
zurim
u samoću
da se sklonim
negde
podsvesno tebi jurim
bar u
mislima da te volim
Нема коментара:
Постави коментар