NIKAD

Ne mogu ni reći koliko te volim
koliko te ljubim i koliko želim
i nikad neću da te prebolim
jer radost nemam skim da delim

Molim sudbinu da mi te vrati
da opet gledam u plavo more
da srce mi i duša više ne pati
da stobom dočekujem rujne zore

Nikada sebi oprostiti neću
što slomih nadu i ljubav tvoju
što razvejah naše dane i sreću 
ljubim te, a sebi oprostiti neću

Patim jer sudbina je crna moja
pratiš me u koraku, i na javi i u snu
i sada me proklinje ljubav tvoja
veže me i muči i ako nisi tu