moja slabost i moja radost ,jasna i čista
moja sreća oteta, i poslata u vremena druga
ti si moja ljubav, sa čijeg lica sunce blista
Kad pogledam lice tvoje ,i oka tvoga sjaj
grudi mi postaju kao planina ,i gubim dah
čežnja i patnja sve su jače, a ne vidim im kraj
rob sam vremena ,srećan i nesrećan u isti mah
Osećam da si mi suđena ,a oteta iz vremena
sklonjena i skrivena negde ,u nekom getu
jer ti si duša plemenita ,i najlepša od svih žena
čekaću te i beskrajno voleti, i na nom svetu
Нема коментара:
Постави коментар