HOĆEŠ LI DA SASTAVIMO LJUBAV

Poželeo sam te dušom,da ostanem zauvek uz tebe
da kroz život zajedno putujemo da zajedno ostarimo
dok ka suncu i zvezdama kroz život hodimo
za ruke da se držimo i beskrajno volimo

Hoćeš li da razmenimo poklone naše
evo pokloniću ti srce svoje a ti meni pokloni tvoje
dok me greje toplina njegova da uvek mislim o tebi
da te ljubim život ceo, da ostanemo zauvek dvoje

Dva drveta zagrljena, dva korena umrežena
dva cveta rascvetala, slika neba i života
dva pogleda duše puna
d u njima samo ljubav sreća i lepota

Hoćeš li da razmenimo naša srca
našu ljubav da sastavimo pogledima
u zagrljaju da se sastavimo i u mislima plovimo 
gde samo ljubav živi u našim svetovima

Znam da si mi suđena, osećam to u sebi
osećam se tako bespomoćno pred tobom
plašim se nestaćeš a tek si zavirila u život moj
a nisam ti pokazao snove što nosim sa sobom 

Hoćeš li da postaneš kraljica moga neba
moje duše, beskrajnih zvezdanih staza i mojih snova
hoćeš li da sastavimo ljubav u jedno veliko srce
u Sunce iz koga ljubav zrači uvek i uvek iznova

Hoćeš li?

TI SI MI SVE

Ti imaš najnežnije ruke na svetu
na prstima leptiri odmaraju krila
a tako strasno i nežno znaju da zagrle
da ih poželim uvek ma gde bila

Najlepše oči lepoto moja imaš
i pogled u kome se duša ogleda
ljubav i toplina širokog srca tvog
opijen sam i očaran od tvog pogleda

Na usnama ti nektari cvetnih livada
najlepši si rumeni i medni cvet
sa njih bi bez prestanka nektar pio
i tragajući za njima obilazio svet

I vetar uživa kada ti zamrsi dugu kosu
mirisnu i sjajnu kad je uzkovitla i raširi
i mene mirisi tvoje duge kose opijaju
kad se na mom ramenu smiri

Lice je tvoje moja najlepša knjiga
iz nje samo ljubav i radost čitam
tvoje je lice beskrajna cvetna bašta
po kojoj pogledom unakrst skitam

Ti si moj anđeo, moj božiji dar
opija me tvoja ljubav i lepota tvoja
ti si radost mog života i mojih snova
ti si boginja moja

TRAŽIM TE

Na za zalasku sunca tražim te
u sećanjima u snovima, u samoći
u susretima prošlim i dalekim
u mladosti i danima bez noći

Tražim te u mislima
prizivam te u naručje moje
u naše snove neostvarene
u naš svet, samo za nas dvoje

 
Vreme je nam je srušilo sve
odneo te život negde daleko
obećanja su postala otrovni lek
već te je ljubio drugi neko

Još na obali gledam zalazak sunca
sa njim odlaze i misli moje o tebi
gledam u beskraj i u sebi tiho patim
u mislima te ljubim i dozivam sebi

Još verujem u ljubav i u novi dan
u lepotu i sreću o kojoj se sanja
još verujem u skrivenu ljubav tvoju
možda se setiš svojih obećanja

TVOJE LICE

Kada ti pomilujem lice
bezbroj mi misli u trenu proleti
kao iskre, kao nemušte reči
svu ljubav bi da prospem po tebi

Ostajem nem dok gledam ti milo lice
ljubim te i ostavljam tragove tišine
oduška dajem grudima napetim
pokrivam ti lice pogledima mojim

Svaki dodir tvoj je ljubavi pun
zaljubljenim me još više čini
dok te u zagrljaju čvrsto držim
u duši mi neka opojna milina

Sve ti govori tišina sa usana mojih
pogledi zanosni kad nam se sretnu
postaćemo jedno biće jedna duša
a sve reči postati poljubci naši

Tvoje usne su magija koja me opija
na njima se vreme uvek ponovo rađa
i dan kada se u noć pretvara
mi još ostajemo još čvrsto zagrljeni

PUSTI ME DA TE VOLIM

Samo me pusti da te gledam
da svaki titraj oka tvog postane mene deo
nek se urežu duboke brazde na srcu mom
da te pamtim i volim za život ceo

Pusti me da zaplivam u tvom moru ljubavi
da mi dušu dodirnu pogledi tvoji sneni
usne rumene nektarom da me napoje
da probude i zapale sve u meni

Da nas talasi ljubavi sa sobom nose
na skrivena mesta gde se samo šapat čuje
gde tišina bespotrebnim reči čini
dok nam srca kao napete strune bruje

U zagrljaju da te držim dugo dugo
dok mi na grudima gnezdo ljubavi svijaš
da gledam iskre sjajne u očima tvojim
dok se meškoljiš i uvijaš 

Pusti me u skrivene odaje srca tvoga
lepoti tvojoj ne mogu više da odolim
pogledima i usnama tvojim zanosnim
pusti me pusti beskrajno da te volim

 

ČEKAM TE

Dozivam te bez reči
pogledom dugim i setnim
šaljem ti mislima muziku duše
da me na tren učiniš sretnim

Vidim te i osećam anđele moj
ti si moja svetlost i moj dan
moje sunce i mesečina
ti si mi radost i moj san

Samo da te zagrlim lepoto moja
da se crni oblaci sruše
u očima suza radosti da zaigra
nek spadne teret s moje duše

U tvoje divne oči da se zagledam
u njima da vidim ljubavi reku
beskrajnu i čistu života punu
da nam suze radosti poteku

Na licu tvom je celo nebo
široko i vedro kao osmeh tvoj
kako si mi lepa tako nasmejana
lepoto moja živote moj

Nedam da mi misli ništa poremeti
samo da te gledam dugo dugo
da te ljubim i stobom dan da prođe
ne želim ništa drugo

Samo da se pojaviš
da osetim tvoje ruke oko moga vrata
usne vrele i nežne da ljubim dugo
da nestane vremena i sata

Da me dodirneš dušom svojom
da nam se misli i ruke spletu
u pesmu da nam se dan pretvori
i ljubav najlepšu na svetu

Samo da mi misli nešto ne omete
da mi se ne izgube ove slike sreće
želim još da gledam tvoje divne oči
jer takve slike vratiti se neće

Na kojoj li si strani sveta
ne vidim te a tako dobro znam
u muslima te grlim i ljubim
i dušom duboko osećam

 
Ti si moj san i java
ljubav i tuga u isto vreme
moj dan i moja noć
moje najteže breme

U mislima se tebi uvek vraćam
u očima tvojim spokoj tražim
dušu smiriujem pogledom tvojim
setu i tugu da ublažim

Sa prozora iz daljina prizivam te sebi
čekam da mi bar poruka stigne
po vetru, na oblaku po mesecu
samo da me iz beznađa digne

Samo da se pojaviš
ne moram ti ni reči reći
u očima ćeš videte sve
u mojoj duši i mojoj sreći

Čekaću je i poruke kroz etar slati
pogledom tražiti znake poruke neke
misliti o njoj i ljubav joj slati
u daljine strane I daleke

Kada je nađu poruke duše
kojima se ne zna broja
u njima ćeš naći mene i znati
koliko te volim ljubavi moja

VINO JE MOJ DRUG

Vino je moj drug
ništa me ne pita, ne zamera 

samo ja pitam
sa njim razgovaram 
a vino  nemo odgovara
bilo danju bilo noću

Ono mi slike njene u čaši stvara
da je gledam da je se nagledam
a meni je nje uvek malo
ili mi se čaša čini tako mala
da u nju nije sve stalo
koliko je volim kad bi znala

Vino je moj drug
sve mi njeno u čaši odslika
njeno lice belo
njene divne oči snene
i usne rumene kao vino
kao da iz čaše gleda mene

U galami kafane stare gubi mi se glas
dižem ruku konobar da dođe
još vina da mi donese
da nastavim da je gledam i da sanjam
o lepoti njenoj
dok suzu s oka sklanjam

Vino je moj drug
kad me muzika u srce dirne
i ono sa mnom u čaši peva
da je zaboravim bar na malo
srce na kratko prevarim
da istinu ne bi znalo

Opet mi pogled na vino padne
i opet slike naših prošlih dana
u čaši se odslikavaju i u muslima proleću
bezbroj pitanja u beznađu
odgovore u čaši vina tražim
misli ne mogu da ih nađu

Vino je moj drug
sve mu poveravam
i tajne i jad, prevare i laži
baš sve
u duši duboko patim i u sebi plačem
lažem sebe da mogu bez nje

Ruke na čelu i srce umorno
ne čujem više nikog sve je tišina
samo duboki uzdasi govore
vreme je za u beznađe poći
i tiho se izgubiti u tamnoj noći

U nekom beskraju
daleko daleko od svih i od tebe
nadati se i u nadi živeti
patiti i plakati u samoći
sam za sebe