BISERI OD SUZA

Pusti zuze neka ih, kad krenu same

plači i pusti ih neka ti  niz lice teku i liju

oone su biseri tvoji i nemušta priča tvoja

u kojoj laži ne mogu da se skriju

Neka se vide tragovi sjajni svake kapi

neka po obrazima tužne priče pišu

znaće neko s dušom i njih  da pročita

neko skim mogu zajedno da dišu

Pusti te bisere sjajne da se prosipaju

neka kvase tvoje zadihane grudi

neka tugu i jad iz  tvoje duše odnesu

možda se s njima i nova nada budi

Kada jednom iz oka nestane suza

ostaće tragovi ispisani neki malo, neki jače

u očima ostaće bledi sjaj i duboka seta

posle suza samo duša umorna plače

Tragovi života ostaju kao uspomene

na radosti ,tuge, putovanja daleka

život je knjiga što nam je na čitanje data

ne zna se sta nas na sledećoj stranici ceka

Zato plači, pusti dušu neka prgovori

neka ranjena duša sva svoja vrata otvori

neka svetlost i radost do nje lakše dođu

neka se sve u radost pretvori

SEĆANJE

Sunce je polako nestajalo na  horizontu

gledao sam dok je lagano nestajalo u tami

tišinu je remetilo lagano udaranje talasa

ovde smo nekada često ostajali  sami

Obalom zagrljeni šetali i maštali

poljubcima korake zaustavljali  i uživali

na svakoj klupi  tragove svoje ostavljali

dok smo u mislima naše snove snivali

Sanjali smo jedno uz drugo pripijeni

u naručju sam je nosio i nežno ljubio

dok nam je more s pučine pesme donosilo

sunce se na horizontu skoro izgubilo

Na klupi smo pleli naše tajne želje i snove

zagrljeni i jedno drugim opijeni

slušali zvuke mora i pučine daleke

dok sam ljubio usne najdražoj ženi

I sada kad po nekad na ovu obalu dođem

na istu klupu gde smo maštali i bili kao u snu

gde smo nalepše dane mladosti provodili

zagrlim mesto do mene i zamisli da je tu

BUDI PTICA

Budi ptica pa mi doleti, na grudi mi se spusti

da ti u očima vidim svu lepotu što si prošla

svu ljubav što si na srebrnim krilima donela

dok si moje nebo tražila i u naručje mi došla

Poleti anđele moj u daljine daleke i plave

preko planina i mora, napuni dušu lepotom

u očima sunce donesi, da u njima ljubav sja

nadahni moje nebo ljubavlju i životom

Na planinskom jezeru se odmori i okrepi

u odsjaju njegovom možda vidiš i mene

dok se ogledaš i umivaš belo lice biću tu

gledaću te kroz suze u njemu prolivene

Na proplancima čekaće te najlepše cveće

kroz mirise i ljubav njihovu ćeš srećna leteti

muziku livada i planina sobom ćeš doneti

i puna svetlosti i ljubavi na moje grudi sleteti

Čekam te ljubavi i oblake molim i rasterujem

da te sunce doprati, da ugledam lice tvoje

krila srebrna da ti pomilujem i lice poljubim

dok slećeš umorna i srećna u naručje moje

Čekam te a ne znam hoćeš li mi ikad doći

hoće li te vetrovi sudbine ikad ovamo dovesti

hoće li proplanci uzalud cvećem okićeni biti

hoće li oblaci otići, hoću li život sam provesti

ZIMSKI VETROVI

Evo vetrovi zimski dolaze

zatrpaće snegom svaku stazu našu

i onu klupu našu ispod starog hrasta

zadnji listovi još sa grana mašu

Sve će se u led pretvoriti

tebe nema, ostaje mi samo samoća

topline tvoje kraj mene više biti neće

ubiće me čežnja i hladnoća

Gaziću danima duboki sneg

da ne ostane pusta naša stara staza

ostaće tragovi za mnom koji tebe traže

u vihorima vetra, hladnoće i mraza

Čekaću te kao rano proleće

kao sunce da mi obasjaš sumorno lice

da me ogreješ toplinom pogleda tvoga

čekam te i u sebi  ljubim moja lepotice

BALKON

Sa balkona njenog širi se miris cveća

zastanem da se opojnog mirisa nadiše

u uzdahu dubokom zamišljam je

i mislima joj tajne poruke po cveću piše

Skrivenim pogledima je tražim

na rubovima njenog cvetnog balkona

među rascvalim i šarenim cvećem

 možda se negde pojavi ona

Samo na tren da je ugledam

da mi se radosnom ozari lice

da korakom leptira krenem dalje

razdragan i srećan poput ptice

U koracima lakim da je zamišljam

da joj lice ljubim dok čaršijom prođem

mirisa  kose njene da se nadišem

pa opet ispod njenog balkona prođem

Svakoga dana tražiću poglede njene

 preko saksija što ne daju da joj se priđe

poreko rascverslog cveća poruke slati

dok jednog dana  s balkona ne siđe

U JEDNOM GRADU

Sretoh je u proleće u jednom sunčanom gradu

kao da je neko poslao da me iz sna probudi

okamenjenim pogledom gledao sam tu lepotu

dok su oko mene prolazili drugi ljudi

Zanosnim korakom probudila je jutro

pogledom nežnim je milovala dan

negde u etru muzika se nebeska čula

sve je delovalo kao divan san

U pogledu njenom bilo je nesto neodoljivo

neka milina, i silna zelja da je samo gledam

toplinom pogleda me opijala i sebi privlačila

gledao sam je i budan sanjao najlepši san

Na usnama njenim bila je sva muzika vasione

na belom licu jutarnje sunce se ogleda

u mislima letim s njom i usne joj ljubim

opijen i očaran toplinom njenog pogleda

Zatekoh sebe kako je u pogledu gubim

dok je pratilo prolećno sunce i vedar dan

u daljini pogled mi se maglio i gubio za njom

sa njim nestade polako i moj divan san

GOLUB BELI

      

Evo tužan ulicama lutam

u jato golubaova zalazim

hranim ih, s njima razgovaram

sa njma mir nalazim

Kad bi mogao golub beli postati

pa da ti na prozore sletim

samo da te vidim i glas ti čujem

pa srećan nazad odletim

Samo o tebi mislim

danima za tobom patim

nedostaješ mi a ne mogu

ovu daljinu da skratim

Svaki sunčani dan mi je kao dar

u njemu mogu srećan biti

mogu da maštam i radujem se

što ću te ubrzo zagrliti