KOČIJA OD SNOVA

Noćas si mi u san dolazila

tiho na na prstima zvezdanom stazom

budio me na tren osećaj blizine tvoje

opijen lepotom tvojom  tonuo sam u san

dok bi nežno ljubila usne moje

Sve je noćas drugačije bilo

neka te svetlost pratila i uz tebe bila

sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan

svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi

dozvala si me tiho u svoj san

Leteli smo tako zagrljeni

u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo

u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan

i prve zrake zore rumene kao znak

da prestaje  najepši san

Čekaću  te noćas napragu snova

kad zakoračiš u san ja ću tamo  biti

da se izgubimo u beskraju zvezdanog  sjaja

na kočiji od snova da odletimo zagrljeni

i ostanemo zajedno bez vremena i kraja

U MISLIMA

             

Gledala je negde daleko, u beskraj

slala misli brze i lake kao ptica

okićene nevidljivim poljubcima

i osmesima ljubavi sa njenog lica

U očima su joj se skrivale suze

spremne da se prospu niz setno lice

ogrlicu od ljubavi da naprave

na grudima lepotice

Na njenom licu tragovi sete

tragovi nesanice i tihe boli

tragovi čežnje i toplih suza

i patnje srca koje voli

Samo je more udaralo o obalu

zalzak sunca postajao je tama

na staroj stazi odavno nikog nema

ona je i noćas ostala sama

ZAŠTO SU TUŽNE TVOJE OČI

Zašto su tužne tvoje oči

u njima su samo puste daljine

bekrajne hladne i daleke

Bez radosti i vedrine

U njima negde tuga se krije

skrivena čeka okrilje noći

da poteče niz obraz beli

a snu neda doći

Uzdasi duboki bez kraja

kao aveti u pustoj duši

pred očima samo slike nemoći

sve se tiho u nepovrat ruši

Pogledaj me probudi se

život je ovde pored nas

sunce još uvek za tebe sija

u ljubavi potraži spas

NA STAROM PROZORU

Na njenom prozoru uvek je cveća bilo

sunce se u njemu ogledalo svakog jutra

ljubilo ga i ljubavlju kitilo za novo sutra

da bude lepo kao njeno lice milo

Mirisi opojni širili su se svuda neosetno

dozivali je sebi neodoljivim čarima

kao leptir najlepši da bude na njima

da joj zasija lice ljubavlju veselo i sretno

Zastajao sam često ispod tog prozora

na njemu više nikakvog cveća nema

na njega više ne sleće rumena rana zora

Samo prošlost na njemu sada drema

odvela je ljubav negde daleko pored mora

na tom starom prozoru više lepote nema

BUĐENJE ANĐELA

Danas je tako plavo nebo

kao da nikad takvo nije bilo

sve je danas lepo kao njene oči

kao njeno lice nežno i milo

Na licu joj srebni tragovi noći

ostali iz snova što ih je snila

na usnama joj rumenilo zore

u njedrima ljubav je skrila

Sunce je tiho kroz prozor budi

skida joj sa lica lagni veo sna

ljubi joj usne uspavane i nežne

ljubi je željno kao da sam ja

Bude se oči njene, osvaja ih dan

zablista sunce na njenom licu

opi je pogled u plavetnilo neba

očarana lepotom pretvori se u pticu

SA PUČINE

Vetar mi lagano po licu šara

glasove nejasne s pučine donosi

osećam poznat mi miris mora

širi se svuda, po licu po kosi

Nevidljive poruke na mom licu

kao nežni dodiri njenih usana

tragovi vlažni za njima ostaju

tragovi njeni kao lek i kao rana

Negde se obala s talasima ljubi

ogleda se u zelenim dubinama

pogledom je nesvesno tražim

setnim pogledom i tugom u njima

Prepuštam se ćudima vetra

žmureći slikam pejzaže daleke

čekam je kraj neke stare klupe

negde daleko kraj obale neke 

ZALAZAK SUNCA

Još negde u etru treperi njen glas

njenj smeh kao najlepša muzika

u pogledu mi ostao prelepi lik njen

nevidljiva uspomena kao slika

Sve je samo neko  prošlo vreme

oblaci zaborava polako dolaze

samo će ožiljci zauvek ostati

oni nikad ne prolaze

Prolazim poznatom mi stazom

stara klupa još je na mestu starom

zastanem a u mislima slike se množe

poželim da je ljubim istim žarom

Krenuo bih a nešto me nazad vuče

da sednem i uživam u pogledu tom

kao nekad kad smo zalaske gledali

da bar u mislima budem sa njom