U AUTOBUSU

Na licu joj vidim setu i tragove od suza

sjaj ih njihov odaje razliven u očima

misao joj traži iskru ljubavi kao spas

da u njoju nađe mir koga nema noćima

Osećam da joj je duša duboko ranjena

kao da je sav život uzalud prošao

sva nadanja i želje u crno se pretvorile

a dan radosti i sreće nikad nije došao

Tako je lepa i ako je tako tužna

zagledana kroz prozor pogleda prazna

i misli što uporedo s'pogledom lete

negde gde  niko ne može da sazna

Učinilo mi se na tren da joj mogu pomoći

kad bi me bar jednom u oči pogledala

da bar deo moje ljubavi na nju pređe

valjda bi to osetila i znala

Pogled je njen zakovan za prozor bio

za moju želju nikad  neće moći da zna

na sledećoj stanici morao sam izaći

u mislima sam ostao s'njom u autobusu ja