U senkama meseca u polu tami
kao lopov u san ti se tiho prikradam
gledam tvoje lice prelepo i spokojno
svaki detalj na njemu i ako ga dobro znam
Žurim što pre da te u snu pronađem
da zagrljeni zajedno vasionom letimo
u svetlosti zvezda da se volimo
dok tiho zagrljeni u zoru ne sletimo
Da nam prvi zraci sunca padnu na lice
i svetlošću svojom izblede
zvezdani san
sećanja će samo u našim dušama ostati
a u očima započeće novi divan dan
Po našim licima sunce će radost pisati
mese će prikriven opet
tiho dan loviti
čekaće nas na
zvezdanoj stazi
i sa nama među zvezdama ploviti
Нема коментара:
Постави коментар