Samo još vetar raznosi lišće
po našem parku i vlažnoj stazi
briše sa nje targove koraka naših
niko od nas tuda ne prolazi
Na staroj klupi ostale uspomene
pisane tragove po njoj sam ostavljao
željno te na njoj iščekivao
zvuku tvojih potpetica se radovao
U krošnjama još treperi tvoj glas
s’vetrom se i on u beskraj sprema
nestaju snjim tragovi susreta naših
i ničeg više u parku nema
Samo ćeš u sećanju zauvek biti
najlepša slika sa mnom će ostati
uspomena na jedno divno leto
kad pomisliš na mene ja ću već znati
Нема коментара:
Постави коментар