TIŠINA

Osećam plač tvoje duše

nečujni vrisak zarobljen u tebi

u reštkama skovanim od morala

odakle niko pobegao ne bi

Razbijaš se o zidove prošlosti

dovoljno hrabra za bolove sve

šminkaš se upadljivo lažnim životom

da bez šminke niko ne vidi te

Tišina je dželat tvoj

jedini  je svedok tajne ljubavi tvoje

u njoj možeš vikati plakati i dozivati

i u mislima biti u naručju ljubavi svoje

Slušam te teške uzdahe zatvorene duše

što je vreme prekriva polako kao tama

odavno je mogla slobodna biti

al' zadnje ključeve bacila si sama