NA PUTU

Na putu u beskraj sustigoh je

imala je divnu dugu crnu kosu

nagovarah je da siđemo sa tog puta

da zaustavimo vreme bar na čas

da pusti srce u mašti da luta

Nagovarah je putujući kroz vreme

da veruje u ljubav zagrli me i zatvori oči

da bar na trenutak zaustavimo sve

tu pokretnu traku što sve zauvek odnosi

da ništa u mojim mislima nema osim nje

Još je zanesenu držim čvrsto u zgrljaju

opijeni u kaspsuli ljubavi plovimo začarni

na večitoj pokretnoj traci od vremena

u beskraj ko zna gde u nepoznatu svetlost

u srce vasione gde se krije tajna njena

U beskraju zvezdanih šarenih okeana

kao trun na pučini plovi kasula u večnost

i sve dublje zalazi u vasionu u njedra njena

u kapsuli od ljubavi ostaćemo zagrljeni

ostaćemo zajedno za sva vremena

SAM

Naiđu tako neki setni dani

kad reči postanu prazne i neme

pogledi se izgube negde u daljini

a misli odlete u neko drugo vreme

Naiđu ponekad i kišni oblaci

kao ne zvani gosti kada dođu

da ostave poklone nebeskih suza

dok u daljine nove ne pođu

Jesen mi je i kad nije

hladna su mi i prazna jutra bez nje

slika njena na zidu kao da me zove

i podseća na sve

Sam sam

sunce me zaobilazi kao da nisam tu

a tako sam željan iskre oka njenog

sve što sija ,sve me podseća na nju

U TIŠINI

                  

Tragovi bosih stopala na peščanoj sprudu

stopalima nacrtano srce u pesku

poruka nekom dalekom na zalasku sunca

da je ponese sobom na putu dalekom

u daljine nekom dragom za kim srce kuca

Na svakom otisku neka želja, skrivena misao

bezbroj neizgovorenih reči koje  čekaju čas

svaka od njih pretvara se u nečujan krik

što odzvanja na crvenom zalasku sunca

dozivajući sebi iz daljina voljeni lik

Na horizontu samo još tragovi crveni

plima lagano talasima poruku srca briše

tama već prekriva dugi peščani sprud

samo se čuju zvuci talasa kako obalu ljube

slušam i puštam misi da lete bilo kud

Sutra će jedno srce odavde opet poruke slati

pakovati želje da ih sunce na zalasku ponese

u predele daleke gde mesec smenjuje dan

i tako na zalasku svakom u tišini mora

dok se ne ostvari željeni san

KOČIJA OD SNOVA

Noćas si mi u san dolazila

tiho na na prstima zvezdanom stazom

budio me na tren osećaj blizine tvoje

opijen lepotom tvojom  tonuo sam u san

dok bi nežno ljubila usne moje

Sve je noćas drugačije bilo

neka te svetlost pratila i uz tebe bila

sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan

svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi

dozvala si me tiho u svoj san

Leteli smo tako zagrljeni

u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo

u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan

i prve zrake zore rumene kao znak

da prestaje  najepši san

Čekaću  te noćas napragu snova

kad zakoračiš u san ja ću tamo  biti

da se izgubimo u beskraju zvezdanog  sjaja

na kočiji od snova da odletimo zagrljeni

i ostanemo zajedno bez vremena i kraja

U MISLIMA

             

Gledala je negde daleko, u beskraj

slala misli brze i lake kao ptica

okićene nevidljivim poljubcima

i osmesima ljubavi sa njenog lica

U očima su joj se skrivale suze

spremne da se prospu niz setno lice

ogrlicu od ljubavi da naprave

na grudima lepotice

Na njenom licu tragovi sete

tragovi nesanice i tihe boli

tragovi čežnje i toplih suza

i patnje srca koje voli

Samo je more udaralo o obalu

zalzak sunca postajao je tama

na staroj stazi odavno nikog nema

ona je i noćas ostala sama

ZAŠTO SU TUŽNE TVOJE OČI

Zašto su tužne tvoje oči

u njima su samo puste daljine

bekrajne hladne i daleke

Bez radosti i vedrine

U njima negde tuga se krije

skrivena čeka okrilje noći

da poteče niz obraz beli

a snu neda doći

Uzdasi duboki bez kraja

kao aveti u pustoj duši

pred očima samo slike nemoći

sve se tiho u nepovrat ruši

Pogledaj me probudi se

život je ovde pored nas

sunce još uvek za tebe sija

u ljubavi potraži spas

NA STAROM PROZORU

Na njenom prozoru uvek je cveća bilo

sunce se u njemu ogledalo svakog jutra

ljubilo ga i ljubavlju kitilo za novo sutra

da bude lepo kao njeno lice milo

Mirisi opojni širili su se svuda neosetno

dozivali je sebi neodoljivim čarima

kao leptir najlepši da bude na njima

da joj zasija lice ljubavlju veselo i sretno

Zastajao sam često ispod tog prozora

na njemu više nikakvog cveća nema

na njega više ne sleće rumena rana zora

Samo prošlost na njemu sada drema

odvela je ljubav negde daleko pored mora

na tom starom prozoru više lepote nema