SENKA

Budan sam a noć je odmakla daleko

san mi ne dolazi a misli me tebi vode

kao  noćna senka lutam kvartom tvojim

žurim da te nađem pre nego Mesec ode

Da zavirim samo na čas kroz prozor tvoj

da ti usne dodirnem i poljubim u snu

pokrivač da ti vratim na njegovo mesto

da me osetiš kraj sebe i ako nisam tu

Evo Mesec  me već poziva na put

prošlo je vreme senki  budi se dan

ljubim te na rastanku  brzo i nežno

pre nego se vratim u moj san

Čekaće me Mesec  i sutra i pozvati sebi

sa  senkama njegovim opet ću ti doći

prozor tvoj ću pronaći i tiho otvoriti

kraj tebe biti i ljubiti te cele noći

SETI SE -ljubavne pesme

KOŠUTA

Prilaziš mi oprezno kao košuta sa strahom

plašiš se da u meni negde zlo ne spava

skriveno iza umilnog glasa i slatkih reči

otrov za srce tvoje što ga skriva kosa plava

Plašiš se strela u očima i pogleda skrivenog

naglih pokreta  i preglasnog  razgovora

odela prostog sirotinjskog  i neuglednog

al' nešto te ipak vuče u blizinu toga stvora

Ne plaši se mene,zlo je teško  i  izdaleka zaudara

sa sotonom u dvoru  biva gde nikad ne zalazim

u skrivenom pogledu Ja skrivam svoj strah

u glasnom razgovoru hrabrost pronalazim

Da  te mogu tako krhku i nežnu na grudi  priviti

da se ne povrediš o  moje muške navike i sujete

da možemo zauvek zaljubljeni  biti  i voleti se

Kao par golubova kad srećni u nebo uzlete

JESEN

Svake jeseni  hladni  vetrovi  dolaze

huče po parku i lišće kovitlaju

zatrpavaju  uspomene naše

da nam se tragovi više ne poznaju

Ne vide se više ni naše staze stare

nad njima samo lebde naše reči

i njih će vetrovi zauvek razneti

 i ništa ne može da ih spreči

Polomiće  vremenom  i one grane

ispod  kojih smo se krišom ljubili

sklanjali se od tuđih pogleda

u zagrljajima se skrivali i srećni bili

Ničeg više nema samo uspomene

samo slike iz dana ljubavi  i radosti

naviru misli same a u svakoj si ti

sećanje moje na dane mladosti

SETI SE

Seti me se bar ponekad

osetiću Ja kad to se desi

zaigraće nešto  u meni

i pitaću se tada gde si

Skim si ili si sama

da li je vreme i tebi stalo

il' samo meni uvek je noć

treba mi tvoje svetlosti  malo

One tvoje u učima

što sija kao  sunce malo

a tako žestoko greje

do njega mi je stalo

Seti me se bar po nekad

manje će srce da mi pati

znaću da te seta mori

možda te ona meni vrati

NA IZVORU

Na ovom izvoru sam te nekad čekao

gledao niz stazu kamenu kada  ćeš naići

skupljao hrabrost u sebi da ti mogu prići

da bi ti tajne srca svoga rekao

Gledao u prelepe haljine tvoje

onako lepe I mirisne da čula uživaju

u nabore na njima što te skrivaju

da ih zauvek upamti  srce moje

O kako si mi krasna uspomena

iz mladosti biser sačuvani

podsećaš me na prošla vremena

I sad mi nedostaju ti sretni dani

i Ti kao ljubav i najdraža  žena

kao reč i kao lek na mojoj rani

SEĆANJE

Svaka pomisao na tebe

bezbroj slika pred očima mi stvara

pratim ih setno bez  daha i pokreta

u vremena prošla  s’njima se vraćam

kad si  bila lepša od svakog cveta

I u mislima letim tebi na kraj sveta

da se opet negde u etru sretnemo

kao nekad  da se zaletiš meni u zagrljaj

onako nasmejana lepa i vedra

tako mi nedostaje taj predivan osećaj

Ostala si moj cvet  iz mladosti

uvek lep i prisutan duboko u meni

uspomena moja i tuga moja

dragulj moj u srcu skriven

i sad mi nedostaje ljubav tvoja