PORED MORA

Koliko puta sam ovim šetalištem prošao

bezbroj puta pogledao u daljinu

i tako žarko želeo da te ugledam

al’ svaki put tonuo sam u prazninu

More je moj svedok i sagovornik moj

kad se seta duboko u dusu uvuče

talasima dušu otvaram i s'njima zgovaram

da me seta ne dotuče

Koliko sam zalazaka sunca ispratio

u mislima te negde željno prizivao sebi

ispod kapaka gledao te i strasno ljubio

i svu ljubav poklanjao tebi

Mila moja ne mogu više sam

svaka pomisao na tebe  za mene je kazna

nedostaje mi tvoj osmeh i glas umilni tvoj

kao celo, more toliko mi je duša prazna

ČEKAO SAM TE

Čekao sam te dugo mila moja

u nedrima sam vešto skrivao cvet

da ti ljubavlju kažem da si moj svet

i koliko mi znači ljubav tvoja

U grudima mi još treperi sve

čekao sam te uporno i nadao ti se

tvom osmehu i zagrljaju kao uvek pre

da ti srećan kažem koliko volim te

Misli su mi odlutale negde daleko

osećam kao da si mi dušu ukrala

i da te negde čeka drugi neko

Koliko si me ranila kad bi znala

ja sam te tako beskrajno voleo

a ti si me izdala

NA TVOJIM USNAMA

Na tvojim usnama čokolada miriše

sa osmehom pomešana kao vino je

opijaš me i pokornim činiš me

da mi za tobom duša uzdiše

Pogledom mi dah oduzimaš

stasom svojim me vešto  zavodiš

u bespuća mašte daleko odvodiš

da me ljubavnom tajnom začaraš

Srećan sam što sam od tebe pijan

od  vina čarobnog sa tvojih usana

što me pojiš njime svakog dana

ti si moj najdraži san

Tvoja lepota je kao čarobni napitak

što se samo uz snove i ljubav ispija

da deluje beskrajno dugo i da prija

tvoja lepota je užitak

U SRCU

Korak po korak kamenom stazom

u bespuće sećanja neosetno zađoh

u lavirintu životnih puteva i staza

u tajnoj pregradi srca tebe pronađoh

Tu si odavno u meni skrivena

kao najvrednija umetnička slika

samo meni dostupna u sećanjima

da te gledam i sećam se divnog lika

Ozari mi se lice kad se setim tebe

na usnama mi osmeh a u očima seta

slike ovog istog pejzaža opet ožive

kao u detinjstvu i onog davnog leta

Kao onda kada smo ovom istom stazom

smejali se i skakutali do morskog žala

tada sam se zaljubio beskrajno u tebe

nisam ti smeo reći al' mislim da si znala

I sad kad ovom kamenom stazom idem

vraćam se u detinjstvo i opet vidim sebe

u vremenu nekom odavno prošlom

onako srećnog i zaljubljenog u tebe.

U CVETNOJ BAŠTI

Vidim te u mirisnim cvetovima

svaki me podseća na tvoju lepotu

u svakom je miris duge kose tvoje

i najlepše usne što ljubih u životu

Ti si moje večito proleće

uspomena koja mi zauvek ostaje

u mojoj bašti skrivenih suza

tvoja toplina uvek mi nedostaje

U sumrak kad sunce polako zalazi

kad na grad spušta se tama

setim se naših večernjih šetnji

sada sam sam a možda si i ti sama

Možda te više nikad neću sresti

tražiću te uvek u mojoj mašti

tražiti toplinu i miris tvoje kose

u mojoj samoći u mojoj bašti

U POGLEDU

Skrivenim pogledima si me dozivala

bez  reči mi diskretno osmehe slala

opijala me lepotom i pojavom tvojom

kao lopov dušu si mi neosetno krala

Kad nam se pogledi slučajno sretnu

poželim zauvek da gledam u oči tvoje

sjaj u njima i želju skrivenu

o kojoj u trenu sanjamo oboje

Čini mi se da sanjam neki davni san

jer ti si žena iz mojih momačkih snova

dragulj negde davno od mene skriven

čiju lepotu otkriva prelepa noć ova

U pustinji od života konačno te nađoh

i bih srećan što u moje srce radost uđe

a'l uzalud behu želje i sva nadanja moja

jer ti si krasila rame tuđe

PRIZNAJEM

Evo predajem se tvojoj volji

tvojoj magiji i čarima tvojim

priznajem poraz snage moje

ti gospodari srcem mojim

Priznajem da više ne vidim ništa

uvek si tu negde ispred mene

samo tebe vidim svuda i u svemu

tvoje prelepo telo i oči snene

Postala si deo moji snova

u kojima mi noći za tren prolete

tvoja je lepota žestoka magija

ti si žena sa druge planete

Ti si moj anđeo i vrag

ne mogu tvojoj lepoti odoleti

tu vatru i magiju skrivenu u tebi

tu žensku tajnu uvek ću voleti

Priznajem pobedila si me

spreman sam svaku bitku izgubiti

dobrovoljni rob tvoje lepote postati

samo da te mogu ljubiti