PORED MORA

Koliko puta sam ovim šetalištem prošao

bezbroj puta pogledao u daljinu

i tako žarko želeo da te ugledam

al’ svaki put tonuo sam u prazninu

More je moj svedok i sagovornik moj

kad se seta duboko u dusu uvuče

talasima dušu otvaram i s'njima zgovaram

da me seta ne dotuče

Koliko sam zalazaka sunca ispratio

u mislima te negde željno prizivao sebi

ispod kapaka gledao te i strasno ljubio

i svu ljubav poklanjao tebi

Mila moja ne mogu više sam

svaka pomisao na tebe  za mene je kazna

nedostaje mi tvoj osmeh i glas umilni tvoj

kao celo, more toliko mi je duša prazna