Korak po
korak kamenom stazom
u bespuće
sećanja neosetno zađoh
u
lavirintu životnih puteva i staza
u tajnoj
pregradi srca tebe pronađoh
Tu si
odavno u meni skrivena
kao
najvrednija umetnička slika
samo meni
dostupna u sećanjima
da te
gledam i sećam se divnog lika
Ozari mi
se lice kad se setim tebe
na usnama
mi osmeh a u očima seta
slike ovog
istog pejzaža opet ožive
kao u
detinjstvu i onog davnog leta
Kao onda
kada smo ovom istom stazom
smejali se
i skakutali do morskog žala
tada sam
se zaljubio beskrajno u tebe
nisam ti
smeo reći al' mislim da si znala
I sad kad
ovom kamenom stazom idem
vraćam se
u detinjstvo i opet vidim sebe
u vremenu
nekom odavno prošlom
onako
srećnog i zaljubljenog u tebe.
Нема коментара:
Постави коментар