Vidim
te u mirisnim cvetovima
svaki
me podseća na tvoju lepotu
u
svakom je miris duge kose tvoje
i
najlepše usne što ljubih u životu
Ti si
moje večito proleće
uspomena
koja mi zauvek ostaje
u
mojoj bašti skrivenih suza
tvoja
toplina uvek mi nedostaje
U
sumrak kad sunce polako zalazi
kad
na grad spušta se tama
setim
se naših večernjih šetnji
sada
sam sam a možda si i ti sama
Možda
te više nikad neću sresti
tražiću
te uvek u mojoj mašti
tražiti
toplinu i miris tvoje kose
u mojoj samoći u mojoj bašti
Нема коментара:
Постави коментар