KOSA

Po ramenu rasula joj se kosa

zlatna sjajna i mirisna

talas je zlatni što na moje obale udara

u dubine me svoje vuče tako zanosna

Otkriva  joj lice samo na tren

onako  nežno i rumeno

na usnama joj požuda skrivena spava

u senci plave kose skriva se oko sneno

Novi pokreti i novi talasi zlatne kose

sve više moje obale rone

pogled mi traži oči njene skrivene

da osetim da li me me gledaju one

Da li u njima ljubav spava

ili me samo zlatni talasi kose varaju

da u njih pogledam nežno i duboko

mogu li zauvek da me opiju i očaraju

KIŠA

Blatnjavi seoski oput ispred mene

oblaci tmurni kišom me zalivaju

dahćem u nedara vrela i znojava

dok nečiji psi za mnom zavijaju

Gaze noge kroz  žitko blato

Mutni  potočić po sred puta juri

negde u daljini žestoko seva i grmi

kiša sve jača u inat kad se meni žuri

Još su daleko seoske kuće

žurim  uz padinu mokar i vreo

kroz glavu mi svakakve misli lete

na tren mi pred očima život ceo

Lete mi slike ispred očiju

na tren me samo munja preseče

starh da mi u kosti utera

bar da stignem pre nego padne veče

Opet mi pred očima slike iz života

i tebe vidim čekaš, miliš gde sam se igubio

a ja tebi žurim i plašim se

ubiće me grom a nisam te poljubio

BREZE

Šume breze na dunavskom keju

na svakom listu drugi se čuju zvuci

šetali smo nekad ovuda s'rukom u ruci

sećanja na tebe i sad mi grudi greju

Kako su bili lepi ti dani mladosti

kada sam od ljubavi bio slep i lud

i bio speman za tobom ići bilo kud

za tvoju ljubav uraditi sve u mojoj ludosti

Ove su breze tada naši nemi svedoci bili

naše ljubavi i mladalačkih snova

svih  istina i tajni što smo u sebi krili

I sad me na to podseća prelepa slika ova

dok šetam ovim starim stazama našim

a šum breza vraća me nazad u vreme snova

TI SI MOJ ANĐEO

Volim te kad želiš nešto da mi kažeš

onako  nevešto, ne nalazeći prave reči

samo ti u očima i pokretima ljubav čitam

na usnama poljubce slutim, i da ne pitam

Tako si lepa  kad si vesela i srećna

lice ti blista čudnim sjajem i mekoćom

sve na tebi poprima neku posebnu lepotu

Ti si najlepša žena u mom životu

Ti anđeo što mi se na rame naslanja

što mi se kao melem  na srce privija

Ti si moja ljubav moj otrov i moj  lek

što me kroz život pratiš sada i zauvek

Postala si moja sjajna zvezda pratilja

svedok mojih navika i poroka mojih

karika što nas spaja u pogledu oka tvog

volim te mila jer tebe mi je poslao Bog

ZORA JE

Na pragu zora je

opet sam nenaspavan i umoran

od njenih slika razbacanih u meni

od uzaludnih nadanja jednoj ženi

Na stolu ostali pusti snovi

otisci  umornog i vlažnog čela

u čaši vina potopljeni noći i dani

i njen lik  kao melem  na rani

Na pragu zora je

prođe još jdna košmarna noć

lagano zora prođe sunce je obuze svu

čekaću je i sutra, kad dođe ja ću biti tu

PESMA IZ NEDARA

Izleću mi lude želje iz nedara

ne mogu ih savladati

hvatam ih i vraćam da okolo ne lete

a sve su tebi namenjene od glave do pete

Hvatam ih da ne odu nekoj drugoj

da mi misli negde ne zavedu

prateći  ih nazad da ih vratim

dok nebude kasno  da posle ne patim,

Moraš što pre da se pojaviš

samo nedra tvoja mogu da ih spreče

da se množe i traže toplinu  žene

ako se ne pojaviš sa njima nestaće i mene

MAGIJA

Ti si   kao magija

sve me nesvesno ka tebi vuče

osećam se nemoćnim pred tobom

uzimaš mi dušu svojim pogledom

I da poželim otići nebih mogao

srce je postalo vlasništvo tvoje

Ja sam samo rob ljubavi

koji ne želi niko da ga izbavi

Koji želi  doveka da ti služi

da se naslađuje lepotom tvojom

tvojim pogledom i osmehom anđela

da te gledam i ljubim zauvek Ja

Ti si moja čarobna vila

nestvarni san

kad bi me samo za roba primila

u srcu da ti budem zatvoren

da tamo i umrem u tebe zaljubljen