Na pragu
zora je
opet sam
nenaspavan i umoran
od njenih
slika razbacanih u meni
od uzaludnih
nadanja jednoj ženi
Na stolu
ostali pusti snovi
otisci
umornog i vlažnog čela
u čaši
vina potopljeni noći i dani
i njen
lik kao melem na rani
Na pragu
zora je
prođe još
jdna košmarna noć
lagano
zora prođe sunce je obuze svu
čekaću
je i sutra, kad dođe ja ću biti tu
Нема коментара:
Постави коментар