KIŠA

Blatnjavi seoski oput ispred mene

oblaci tmurni kišom me zalivaju

dahćem u nedara vrela i znojava

dok nečiji psi za mnom zavijaju

Gaze noge kroz  žitko blato

Mutni  potočić po sred puta juri

negde u daljini žestoko seva i grmi

kiša sve jača u inat kad se meni žuri

Još su daleko seoske kuće

žurim  uz padinu mokar i vreo

kroz glavu mi svakakve misli lete

na tren mi pred očima život ceo

Lete mi slike ispred očiju

na tren me samo munja preseče

starh da mi u kosti utera

bar da stignem pre nego padne veče

Opet mi pred očima slike iz života

i tebe vidim čekaš, miliš gde sam se igubio

a ja tebi žurim i plašim se

ubiće me grom a nisam te poljubio