NADANJE

Tako si bleda anđele,a tako lepa
U oku ti vidim celo more, a na moru mi
U noćima košmarnim duša mi se cepa
Ne brini ljubavi ozdravićeš ti

Usne su ti kao pupoljak bele ruže
Kosa ti je lepršava kao vetrovi svi
Noći košmarne traju sve duže i duže
Ne brini ljubavi ozdravićeš ti

Evo pogledaj kroz prozor sunce
Eno u parku ljudi šetaju, kao nekad mi
Dođi anđele moj privij se uz mene
Ne brini ljubavi ozdravićeš ti

LJUBAV

S’ tobom sam svakog trena i časa

i ako nisi tu misli te tvore same

pratiš me u korak tiho i bez glasa

vidim ti obrise i oči koje mame

Koračam lako kao da sam ptica

promiču ljudi pored mene

ja samo  vidim  osmeh ti s’lica

prekrasne i drage oči snene

opsednut sam  tvojom lepotom

tvoj lik me uvek negde čeka

voleti tebe plaća se životom

ljubav je bolest nema mi leka

NEDOSTAJEŠ TI

            

Sa proplanka  pogled kao slika

jesenjI  dani  slikaju sami

slikaju obrise  Božanskog lika

lepotu koja uzdah mami

Pesme ptica k’o harfe bruje

sunce upliće kosu svoju

vetrić pirka jedva se čuje

a nebo dodaje svoju boju

Potok se vidi na rubu šume

bljeska na suncu kao da zove

tebe zove kao da razume

da budeš  deo slike ove

MAŠTA

Gledam kroz  prozor putničkog  voza

Promiču polja i mesta neka nepoznata

Žmurim i čekam da dremež me sroza

Mirujem, a onda iznenada otvoriše se vrata

„Dobro veče, da li je slobodno ovo mesto?“

Glasić se prosu po kupeu i sve nas prenu

„Naravno sedite ovde, Ja izlazim često“

Kad je pogledah videh prekrasnu ženu

Kao da je neko spustio najlepši cvet

Kao sunce da se spustilo među nas tu

U ovom kupeu proputovao bi ceo svet

Samo da mogu da gledam u nju

A voz juri baš sad, kad mi se nigde ne žuri

Vreme mi postade relativna stvar

Pogledah je krišom kako miruje i žmuri

U meni se probudi  i zasija ljubavna žar

Gledah je tako krišom i maštah o svemu

U toj mašti sam već ostario s’njom

voz poče da koči i već se začu žagor u njemu

nemoguće, da ću se već rastati sa ženom tom 

I stvarno, ona se diže i kofer svoj uze

Napusti nas tiho uz „Srećan vam put“

Negde u sebi duboko skrivao sam suze

A osećao sam se čudno ni srećan ni ljut

Ugasila mi se mašta ispuni me neka tuga

Blenem u ono prazno mesto do mene tu

Ne verujem da će doći neka druga

Dok  se ne pojavi  Ja ću videti samo nju 

SAMA

Misliš da ne znam da si sama

Da te sećanja razdiru tiho

Da ti na radost pada tama

Kriješ svoju bol  da ne vidi niko

Prevarilo te srce a sad si na dnu

Nisi jedina koja zablude plaća

A želeo sam da si pored mene tu

Kasno je da se na početak vraća

Ako je za utehu onda znaj

Imam od tebe na duši ožiljak

Da me podseća na ljubavi  kraj

Osećam ga često i nosim kao znak

Obrisaće vreme kao uvek sve

Samo će sećanja da me muče

Misliću o tebi  kao nekad pre

I kao  da sam voleo te juče

LJUTNJA

Ne znam kako al’ uvek mi se vratiš

u misli mi se nečujno uvučeš

ne daš mi mira i kad nisam sam

kao da želiš da me dotučeš

Vidim te i onda kad ne želim

lik me tvoj danima prati

kao da želiš da sve zaboravim

i srećno vreme da se vrati

A opet potajno lažem sebe

nadam se da će me ljutnja proći

ne želim da priznam da te volim

a jedva čekam kad ćeš mi doći

SAM

Negde daleko misli mi lete

prtljage  teške sa sobom nose

život mi stao u kofer sete

i mladost i radost i sede kose

Znam kako se kamen nosi

onaj što se u grudima skriva

što iz dubina nemire donosi

i ne da telu da spokojno sniva

Zagledan  kroz prozor  zurim

u samoću da se sklonim

negde podsvesno tebi  jurim

bar u mislima da te volim