Tamo iza onog plavetnila,
iza svega
gde Sunce nečujno napušta
dan
šaljem ti po njemu ljubav
moju
Sa njim odlazi i deo mene
da ti ljubim uspavano lice
u san tiho da ti se
prikradem
i sletim na jastuk poput
ptice
U snu da te grlim i gledam
te rumene usne da strasno
ljubim
u zagrljaju tvom da se smirim
u nedrima toplim da se
izgubim
I noćas ću krišom biti u
tvom snu
ostavljati poljubce na
licu tvom
samo će jutro istina tužna
biti
nećeš se probuditi na ramenu
mom 
Нема коментара:
Постави коментар