ILUZIJA

Kako si veličanstvena i gorda

jesenjom svetlošću polivena

sa suncem zlatnim  u očima

s' osmehom na licu ozarena

Koračaš gordo kao gorska vila

kao da  vreme nosiš sa sobom

vetrovi  ti puteve razmeću

ljube te i niz stazu lete za tobom

Ti si nestvarna i tajanstvena

iluzija u srcu i mojim očima

san me prokleti uvek prevari

pa te sanjam noćima

Ubijaš me neosetno i tiho

postaješ vlasnik moje duše

poslušno te pratim i idem za tobom

a putevi spasa za mnom se ruše