Na mokrom asfaltu odbljesci
igarju senke avetinjsko kolo
okreću ga bez glasa u tišini noći
nečujni glasovi šire se okolo
U senci ulaza mračne zgrade
dve se aveti zagrljene njišu
greju se usnama i telima vrelim
jedno drugom u nedra dišu
Samo u očima plamen gori
ne može ga ni senka skriti
srce naraslo kao planina
kako je lepo kraj Tebe biti
Usne se vrele u senci sreću
pogled mi željno po tebi piše
kao da želimo jedno reći
ko će koga voleti više
Нема коментара:
Постави коментар