ZIMSKI VETROVI

Evo vetrovi zimski dolaze

zatrpaće snegom svaku stazu našu

i onu klupu našu ispod starog hrasta

zadnji listovi još sa grana mašu

Sve će se u led pretvoriti

tebe nema, ostaje mi samo samoća

topline tvoje kraj mene više biti neće

ubiće me čežnja i hladnoća

Gaziću danima duboki sneg

da ne ostane pusta naša stara staza

ostaće tragovi za mnom koji tebe traže

u vihorima vetra, hladnoće i mraza

Čekaću te kao rano proleće

kao sunce da mi obasjaš sumorno lice

da me ogreješ toplinom pogleda tvoga

čekam te i u sebi  ljubim moja lepotice

BALKON

Sa balkona njenog širi se miris cveća

zastanem da se opojnog mirisa nadiše

u uzdahu dubokom zamišljam je

i mislima joj tajne poruke po cveću piše

Skrivenim pogledima je tražim

na rubovima njenog cvetnog balkona

među rascvalim i šarenim cvećem

 možda se negde pojavi ona

Samo na tren da je ugledam

da mi se radosnom ozari lice

da korakom leptira krenem dalje

razdragan i srećan poput ptice

U koracima lakim da je zamišljam

da joj lice ljubim dok čaršijom prođem

mirisa  kose njene da se nadišem

pa opet ispod njenog balkona prođem

Svakoga dana tražiću poglede njene

 preko saksija što ne daju da joj se priđe

poreko rascverslog cveća poruke slati

dok jednog dana  s balkona ne siđe

U JEDNOM GRADU

Sretoh je u proleće u jednom sunčanom gradu

kao da je neko poslao da me iz sna probudi

okamenjenim pogledom gledao sam tu lepotu

dok su oko mene prolazili drugi ljudi

Zanosnim korakom probudila je jutro

pogledom nežnim je milovala dan

negde u etru muzika se nebeska čula

sve je delovalo kao divan san

U pogledu njenom bilo je nesto neodoljivo

neka milina, i silna zelja da je samo gledam

toplinom pogleda me opijala i sebi privlačila

gledao sam je i budan sanjao najlepši san

Na usnama njenim bila je sva muzika vasione

na belom licu jutarnje sunce se ogleda

u mislima letim s njom i usne joj ljubim

opijen i očaran toplinom njenog pogleda

Zatekoh sebe kako je u pogledu gubim

dok je pratilo prolećno sunce i vedar dan

u daljini pogled mi se maglio i gubio za njom

sa njim nestade polako i moj divan san

GOLUB BELI

      

Evo tužan ulicama lutam

u jato golubaova zalazim

hranim ih, s njima razgovaram

sa njma mir nalazim

Kad bi mogao golub beli postati

pa da ti na prozore sletim

samo da te vidim i glas ti čujem

pa srećan nazad odletim

Samo o tebi mislim

danima za tobom patim

nedostaješ mi a ne mogu

ovu daljinu da skratim

Svaki sunčani dan mi je kao dar

u njemu mogu srećan biti

mogu da maštam i radujem se

što ću te ubrzo zagrliti

NA PLAŽI

Na peščanoj plaži bisernog mora

stajala je ona , nestvarna za ovaj svet

sve je na njoj tako očaravajuće bilo

bila je kao anđeo, kao naj lepši cvet

Gledao sam je kao onostrano biće

kao deo snova da mi se na javu spustio

dušu mi obuze neki neobjašnjivi mir

glas  je nestao , ni glasa nisam izustio

Sve  je delovalo kao tajanstveni san

sve mi je tako znano, sve sam već video ja

njene  divne oči i osmeh na licu belom

kosu njenu plavu sve je bilo deo moga sna

Gledam je i postajem lagan kao oblak

lebdim,sve se u meni u san pretvorilo

java mi je postala jastuk i postelja

nalepše biće predamnom se stvorilo

Sve mi je trajalo tako brzo i kratko

upijao sam uzbuđen svu lepotu njenu

a onda a je laganim korakom neko došao

ugasio mi san i odveo mi najlepšu ženu

BEZ TEBE

          

Ne znaš ljubavi kako je teško

kad osmehe u džepu nosim

u tuđim pogledima tebe tražim

kao da prosim

Bez tebe sve mi je sivo

ni sunce mi isto nije

samo noći tajnu znaju

šta srce mi krije

Ni u snove te ne mogu dozvati

san mi na oči ne dolazi

život se urotio protiv mene

a vreme prolazi

Ne mogu više da te čekam

osećam da će mi čekanje ubiti

anđele moj moram te videti

moram te ljubiti

NA PUTU OD SNOVA

U svetlosti duge putujem

tražim te u mislima, u beskraju

tvoj lik me tiho kroz maglu doziva

da se sretnemo na samom kraju

Tražim te na planinskim vrhovima

među oblacima, između zemlje i sna

letim nad šumama i jezerima

dozivam te iz pećina i rečnog dna

Zamišljam nas na proplancima

na vrletima i jezerima čistim kao oko

na krilima nevidljivim kako letimo

zagrljeni ka suncu, visoko visoko

U žitu zlatnom presijava se kosa tvoja

na nebu biseri od oblaka gledaju iz daleka

dok tragove ostavljamo žureći da se skrijemo

ispod drveta u polju sto na nas čeka

Rumenilom lica obojila si polja

u pesme ptica utkala si ljubav i sebe

sve zvoni i sija u slavu ljubavi i sunca

polje cveteno bruji i miriše na tebe

Ti si ptica, kraljica jata

sunčeva svetlost sazdana u letu

magija nekih nepoznatih svetova

i iskra ljubavi na ovom svetu  

Tražim te po šumskim stazama 

po planinskim potocima gde vile bivaju

po tragovima i iskrama ljubavi

tamo gde vile ljubav snivaju

Sve bliže suncu instikt me vodi

ka zvezdama u beskraj, u drugi svet

na svetlosti duge putujem kroz vreme

da negde kraj tebe završim let

Kroz zvezdano nebo plovim

na putu do snova napuštam dan

tražim te po zvezdama sjajnim

tražim moju ljubav, tražim moj san