DALJINE

Gde li će me odvesti noć ova

koje ću sve puteve proći

na čiji li ću prag nezvan doći

tražeći  tebe ženo iz snova

Mamiš me negde u daljine

opijaš me tvojim umilnim glasom

siluetom tvojom i tvojim stasom

da te pratim dok sunce ne sine

Poigravaš se sa mnom svake noći

lik mi se tvoj po mislima mota

opijen tobom pomislim da ćeš doći

Da me ozari pogled i tvoga lica lepota

ali tebe nema ni ove duge tamne noći

čini mi se da si negde na kraju života

MORE

         

Osvanulo maglovito jutro kao more

sve je belo ništa ne vidim oko sebe

kada bi bar bilo dovoljno veliko

da na njemu doplovim do tebe

Ljubio bi te svakog jutra uspavanu

pazio bi da mi se brod u magli ne izgubi

na rastanku bi ostavio prve zrake sunca

da te ono umesto mene ljubi

A sunce kad grane i visoko ode

na njemu da bude poruka meni znana

mislima i ljubavlju napisana

da nam se misli sretnu na kraju dana

Da je čitam i u mislima da te ljubim

nestrpljivo da čekam kada će proći dan

u snovima zagrljeni da budemo zajedno

da zajedno sanjamo najlepši san

JOŠ SI U MENI

                

Još osećam miris tvoje kose i tvoga tela

uzdahe tvoje i poljubce tople i meke

damare tvoga srca na grudima mojim

odjekuju u meni još iz  te godine daleke

Nije te iz mene  izbrisalo vreme

u mislima setnim uvek vidim samo nas

kao nekada kada smo  zaljubljeni bili

u nemirnom srcu tražim tebe, ti si moj spas

Još je tvoja kosa rasuta po ramenu mom

osećam  je još uvek, i njen miris blag

u zagrljaju bez reči tišina nas čvrsto spaja

a srca u ritmu prate ljubavi i strasti  trag

Usvakoj noći kada ga prekriju zvezde

obuzme me neizmerna  samoća i seta

uvek mi u misli dođeš onako lepa i mila

vratiš me u srećne dane jednog davnog leta

Možda i ti nekad na nebu ugledaš trag

jedne staze ljubavi bez lepote i sjaja

zaboravljene u vremenu kao da čeka

čeka na nas da odemo snjom do kraja

MUZIKA ZA IGRU

Gledao sam je kroz dim cigarete

sedela je par stolova dalje sama

pogled joj je bio dalek i dug

bila je elegantna i lepa dama

Bila je praznik za oči i dušu

lepota koja se samo sanjati može

anđeo što je na zemlju zalutao

zbog koga se pati a snovi množe

Gledah je skrivenim pogledom

tražih u njenim očima iskre skrivene

ispijajući lagano svoje crno vino

uživah gledajući lepotu te žene

Dim se na kratko raziđe ispred nje

u očima njenim videh setu, tužna je bila

skrivala se  ispod njene lepote

vešto je to od drugih krila

Opet je zakloni dim cigarete

lagana muzika za igru pomeri sve

kroz žamor i parove probijah se ka njoj

uzalud je tražih tamo više nije bilo nje

VOZ

Ispod oblaka u sivilu kišnog dana

na stanici kao senka čekala je voz

usamljena i bez nade krila se od ljudi

kišom je suze prikrivala i uzdahe duboke

što joj nadimaše grudi

Bez prtljaga i bez uspomena

bez ičijeg lika u mislima i očima

u tišini svoga bića osluškivala je vreme

osećala je kako joj srce ubrzano lupa

kako ga pritiska tuge breme

Pogled joj je bio beskrajno dug

Ukočen, tužan i prazan

prosut po šinama i brdima preko pruge

sve je na njoj odisalo samoćom

i osećajem sete i tuge

Kiša je uporno padala

kao da se vreme zaustavilo

činilo se kao da voz nikada neće doći

ona je postajala sve tužnija

mislila je da ovo nikad neće proći

A onda je izdala nada i snaga

srušila se na pločnik mokar i hladan

ležala je na pločniku poput ranjene ptice

podigoše brzo njeno malaksalo telo

i ugledah tužno i bledo prelepo lice

Zašto sam sve to morao da vidim

da li mi je to bio nauk ili neka kazna

jer u sebi video sam sve i znao sve

osećam se jadno, kao da mi je duša prazna

GDE SI

              

Na kom kraju sveta da te tražim

kojim li si nebom pokrivena

možda si negde u mojoj blizini

usamljena  i skrivena

Tražim te i želim već dugo

da ugledam lepotu iz mojih snova

da te zagrlim za sve duge godine

da prođe zauvek mora ova

Svaki korak mi je nova nada

u svakoj misli tvoj lik me prati

zagledam krišom druga lica

ako tebe sretnem  ja ću znati

Pogled mi uzalud u daljini luta

sve mi se čini bez početka i kraja

opet me seta  lagano prekriva

oči  mi postaju tužne i bez  sjaja

U mislima te tražim i ljubim

kroz etar te dozivam sebi

da osetim titraje tvoje duše

da u njima krenem ka tebi

OTIŠLO JE LETO

Dan sustiže dan

sve je tako sivo i sumorno

jesen već dođe bez tebe

a nadao sam se osmehu tvom…

sve je u meni već umorno

Svanulo jutro u maglu umotano

plače rosa na prozorima

na um mi dođeš kad u njih pogledam…

možda me magla iznenadi kada se podigne

možda tebe ugledam

Opet me pritiska novi dan

kao olovo težak i bez kraja

sve je u njemu nadanje…nada mi postaješ

sve su dublji ponori u meni

tako mi mnogo nedostaješ

Noć kao čamac za spas

jurim snove po tmurnom nebu, tražim te

letim za njima dok se ne umorim od leta

da ga zagrlim umesto tebe

da letimo zajedno na kraj sveta