VEČERAS

Večeras si tako lepa

na licu ti sija osmeh blag

u glasu tihi tonovi sreće

a pogled nežan mio i drag

Tragovi zvezdanog sjaja

upleli se u tvoje kose

a usne tvoje rumene i vrele

vatrene poljubce nose

Večeras si tako lepa

svaka reč postaje tišina

suvišna u ovoj divnoj noći

tebe gledati to je milina

Tvoje telo kao u boginje

kao magija opija me

večeras si tako lepa

za tebe daću sve

SAM U SNOVIMA

O kako je tesko voleti a daleko biti

kad telo vrelo bez plamena gori

kad su noći crne i  beskrajno duge

a srce seta i tuga mori

U očima samo tragovi sjaja

u kraju oka samo se suze kriju

kao tuga iz prepune čase

čekaju da se niz tužno lice sliju

Bezbroj želja umire u danu

uzalud sva su pisma i lepe reči

kad je  telo vrelo zagrljaja željno

i ljubavi koja dušu leči

Kako je teško sam čekati noći

u snovima prividno srećan biti

svakim jutrom sebe  u oči gledati

a ne moći s lica tugu s kriti

Samo nada zauvek sa mnom ostaje

kad zivot sudbinu piše i šta želi radi

možda će doći vremena neka druga

čekaću te i želeti živeći u nadi

NA KRAJU NOĆI

Evo zora već sviće prođe noć

dve senke snivaju poslednji san

u zagrljaju polako blede i nestaju

a njihovo mesto zauzima dan

Odlaze u daljinu putevima snova

i nestaju sa zracima zvezdanog sjaja

gube se negde u beskraju vasione

da se vole bez vremena i kraja

Svaka noć za njih praznik je

za njih je vreme odavno stalo

postali su deo zvezdanog sveta

za njih je ljubavi uvek malo

Putuju kroz snove i kroz vreme

na talasima ljubavi u svom gnezdu

u svom večnom zagrljaju

dok se ne pretvore u sjajnu zvezdu

KROZ VREME

Prolaze dani i sati kao oblaci

ostaju tragovi sudbina za njima

izmešani u prostoru i vremenu

kao sećanja što nadiru kao plima

Život za svakim ostavlja trag u vremenu

kao rukopis po kome se poznati da

po tragovima zivotom pisanim

skrivenim od svih za koje samo srce zna

U svakom tragu od života bezbroj tajni

bezbroj želja i neostvarenih snova

samo snovi  kao radost još ostaju

što ih donose  noći kao ova

Opet ću s tobom noćas biti

opet ću te željno ljubiti

u zagrljaju stobom zoru čekati

i u tvojim nedrima se izgubiti

NA ZVEZDANOJ STAZI

Svake noći pohodim prozore njene

u kočiji nebeskoj na zracima zvezde

budim je i uprežem kočiju njenu

da zajedno sa mnom kroz snove jezde

Da plovimo beskrajem nebeskim

u rajskim vrtovima da se skrivamo

na izvorima večnog života da pijemo

da u ljubavi i lepoti beskrajno uživamo

Da je odvedem do samog beskraja

kojima se stiže do mlečnog puta

gde se bojama ljubavi putevi boje

da niko nikad nigde ne zaluta

Sve lepote u podsvesti skrivene

da nam se prikazu u raskoši raja

zajedno kroz njih da plovimo

da uzivamo u ljubavi bez vremena i kraja

U snovima da čekamo zrake zore

da nas prenu i na povratak pozovu

da se vratimo u postelje tople i meke

i da željno čekamo noć novu

U JEDNOM GRADU

Mladost me nosila belim svetom

kao leptira što obilazi cvet po cvet

da se napoji ljubavi devojačkih

i da zbog njih obilazi svet

 Stvori se jednog trena ispred mene

 lik iz mojih snova, anđeo od žene

 lepota koja reči u tišinu pretvara

 stajala je i gledala u mene

 Ona je bila najlepši cvet od svih

 biser očaravajući i njegova lepota

 anđeo u koga se netremice gleda

za koga bi dao i sve od zivota

Samo su nam pogledi bili reči

 čiitali smo iz ociju jedno drugom

 sunce joj obasja burmu na ruci

 i ispuni mi srce tugom

 Pripadala je njena ljubav drugom

 eh da sam znao tad

 dok je bila slobodna kao ptica

 došao bi odmah u njen grad

KIŠA

Kiša jesenja hladna danima pada 
kvasi mi dušu u samoći zidova belih
u sumornom danu nedostaješ mi ti
dodir i toplina tvojih usana vrelih

U tami skrivena  ispod kapaka
pričinjaš mi se i mamiš me sebi
u carstvo tvoje i zagrljaje vrele
i sve u meni ludo hrli ka tebi

Tražim te po zvezdanim stazama
po sazvežđima i dalekim planetama
tražim te u izgubljenim snovima
na zalutalim i naupštenim kometama

Samo molim noć da što pre dođe
pa da zaplovim na krilima sna
da mi nebeske vile puteve pokažu
u lavirintu vasione da te nađem ja