Mladost me nosila
belim svetom
kao leptira što
obilazi cvet po cvet
da se napoji
ljubavi devojačkih
i da zbog njih
obilazi svet
Stvori se jednog trena ispred mene
lik iz mojih snova, anđeo od žene
lepota koja reči u tišinu pretvara
stajala je i gledala u mene
Ona je bila najlepši cvet od svih
biser očaravajući i njegova lepota
anđeo u koga se netremice gleda
za koga bi dao i
sve od zivota
Samo su nam
pogledi bili reči
čiitali smo iz ociju jedno drugom
sunce joj obasja burmu na ruci
i ispuni mi srce tugom
Pripadala je njena ljubav drugom
eh da sam znao tad
dok je bila slobodna kao ptica
došao bi odmah u njen grad
Сјајан си...одакле ти инспирација за оволико стихова, питам се
ОдговориИзбриши