Evo zora
već sviće prođe noć
dve senke
snivaju poslednji san
u
zagrljaju polako blede i nestaju
a njihovo
mesto zauzima dan
Odlaze u
daljinu putevima snova
i nestaju
sa zracima zvezdanog sjaja
gube se
negde u beskraju vasione
da se vole
bez vremena i kraja
Svaka noć
za njih praznik je
za njih je
vreme odavno stalo
postali su
deo zvezdanog sveta
za njih je
ljubavi uvek malo
Putuju
kroz snove i kroz vreme
na
talasima ljubavi u svom gnezdu
u svom
večnom zagrljaju
dok se ne
pretvore u sjajnu zvezdu
Нема коментара:
Постави коментар