Noćas je prešla prag snova
prosipala bisere po zvezdanoj travi
noćas su na njoj haljine ljubavi bile
letela je bekrajnim stazama ljubavi
Na pramenovima kose tragovi sjajni
ukrasi zvezdanih predela iz raja
u oku njenom ljubav se samo rađa
kako je ne voleti bez vremena i kraja
Kako je lepo u njeno lice gledati
u pogledu se njenom negde izgubiti
diodirnuti dušu njenu, dušom svojom
i zuvek je beskrajno ljubiti
Sa usana njenih nektar piti
opijati se ljubavlju i lepotom njenom
gledati u oči njene zanosne
i izgubiti se u pogledu snenom
U mislima se sa njom za ruke držati
leteti kroz predele nepoznate i daleke
kao dve ptice satkane o ljubavi
što sleću zagrljene u oblake meke
Нема коментара:
Постави коментар