Iz neznana
vatre se u rukama pale
od pomisli i dodira njene
blizine
u telu brane se ruše, u oku
iskra sine
kad pomislim na njene usne
male
Rumene kao najlepša jabuka
crvena
koju bi rado u njedrima
negde skrio
čuvao je od svih i krišom ljubio
dok u njima gori vatra
skrivena
Rukama bi joj grejao vitko
telo
vajar bi bio što novu formu
stvara
ljubio bih je strasno kao moje
delo
Prelepo Božansko biće puno
žara
osećam da nikada neću je sresti
misao me mračna mori i dušu
para
Нема коментара:
Постави коментар