ČAROBNA NOĆ

Noć je bila prekrasna i sjajna

leteo sam po snovima poput ptice

sanjao sam da te beskrajno ljubim

da ti obrazom dodirujm lice

Blistala si nestvarnom lepotom

tako si nežna i mila bila.

leteli smo negde daleko zagrljeni

kao da smo imali čarobna krila

Bila si posuta zvezdanim prahom

okićena ljubavlju kao boginja si bila

najlepši ukras sjajnim zvezdma

ljubav se širila sa svojih krila

U čvrstom zgrljaju licem uz lice

zateče nas prvi sunčev rumeni zrak

ljubio sam te dugo nežno i setno

sunce je bilo rastanka znak

ZVEZDANA KOČIJA

Na zvezdanoj kočiji po tebe ću doći

čekaj me radosti puna na pragu sna

obučena u najlepše haljine sjajne

na nalepšu zvezdu odvesću te ja

Podariću je s ljubavlju tebi

ukrašenu nalepšim darovima i snovima

u rajskim vrtovima srećna da šetaš

i da beskrajno uživaš u njima

Svetlosti zvezda da te u srećom boje

bojama božanske ljubavi beskrajne

večnom ljubavlju i srećom da te podare

da od ljubavi usplamte tvoje oči sjajne

Lepota tvoja da zasija u bojama tim

duša da ti muzikom božanskom odzvanja

da budeš lepa kao najlepša zvezda

da lepota tvoja može samo da se sanja

Čekaj me na pragu snova

na zvezdanom zraku kočijom ću doći

zjedno ćemo najlepšim snovima ploviti

zajedno biti i voleti se i ove noći

SUNCE U OČIMA

Na zalasku  sunce nas je kupalo

zlatno žutom i crvenom  bojom

u očima nam titrao odsaj vatreni

ljubav nas grejala vatrom svojom

Sedeli smo na obali zagrljeni bez reči

misli su nam oboma kao jedna bile

maštali smo samo jedno o drugom

sve su se reči iza tišine krile

Samo su nam se pogledi sretali

u zgrljajima smo se nežno skrivali

osmesima i pogledima se mazili

vatrenim usnama dodirivali

U očima nam boje zalaska sijale

sunce nas na zlasku nemo ljubilo

vatru ljubavi na nas je prenosilo

dok se na horizontu lagano gubilo

Postajali smo lagano dve senke

u sumraku tražile su jedno dugo

grlile se i ljubile uz zvuke talasa

i njihale se na obali još dugo

BURA

Sa ove hridi tebe sam željno dozivao

uz talase bučne  molitve u nebo slao

prizivao te u život moj i u moje snove

molio se i nadao u samoći i plakao

I sada u nebo duge molitve šaljem

čekam nebi li se nebesa  otvorila

da te negde u njima prelepu ugledam

nebi li se ispred mene  stvorila

Kada se budeš pored obale šetala

i čula zvuke što ih svira neka carobna struna

grudi će ti se same od sreće nadimati

osetićeš da ti je duša puna

To te je bura umesto mene ljubila

pramenove kose po licu ti nosila

šaputala ti najnežnije reči

i pozdrave od mene donosila

A ti nisi znala

NA ZALASKU

Sunce je bojilo nebo u crveno

suton je polako pokrivao grad

čekao sam je na onoj našoj klupi

a srce mi je lupalo isto kao i sad

Sada sam opet na istom mestu

čekam je uzbuđen isto kao i pre

kao u neka divna prošla vremena

i jedva čekam da ugledam je

Već vidim njeno nasmejano lice

radost u očima i nihov veseli sjaj

nadam se da za nju još stoji vreme

da njenoj lepoti nije došao kraj

O divne li pojave na zalasku sunca

obasjana suncem zasenila je sve

kao nekada bila je zanosna i lepa

prišla je i bez reči zagrlila me

Gledao sam je dugo bez reči

na njoj je bilo savršeno baš sve

pitao sam se u sebi zašto sam tada

zašto sam otišao od nje

Gledam u nju i vidim deo mladosti

nekada sam je voleo i sve za nju dao

bila mi je sve na svetu a ja naivan

nisam je tada čuvati znao

Nemam reči sve je u meni bez glasa

ne znam da li za oprostaj da je molim

samo znam da za sve je sada kasno

i ako osećam da je ististinski volim

NA PLANINI

U bespuću planinskih staza

 u svakom koraku deo je tebe

pratiš me verno u  mislima

osećam toplinu tvoju kraj sebe

Držim te razdraganu za ruku

osmehe moje sa tobom delim

jurimo se po proplanku cvetnom

širim ruke i s tobom se veselim

Planinsko jezero sjajno i mirno

ogledam sam se dugo u jezeru tom

kao da gledam oči tvoje zelene

ogledam se u pogledu tvom

U tišini planinskog bespuća

kad u jednom trenutku zanemi  sve

u vrhovima iznad jezera daleko

čuje se dugo odjek Volim te

NA PROZORU

Bez ptica i sunca prazan je dan

sumorno jesenje vreme dođe

na tvom prozoru tebe sada nema

da te vidim da me želja prođe

Da te vidim i u mislima da te nosim

tvog osmeha i pogleda da se setim

kad  bez sna  kroz tamu gledam

i s tobom zajedno u mislima letim

kako bi se rado popeo na balkon tvoj

da te negde kroz staklo ugledam

da bar na trenutak budeš sa mnom

pa neka opet ostanem sam

Postala si moja bolest i moj lek

moja mora moja želja i moja nada

sto noćima buja i na veliko pitanje liči

da li ćes me zavoleti ikada