Samo kad mi na um padnu
njene oči mile, ta dva jezera u gori
te dve iskre kao dve vatre u meni
u prah me pretvaraju a seta me mori
Kad mi na um padne njeno lice milo
taj osmeh vedri i njen umilni glas
kao muzika koja dušu od svega leči
kao lek , kao spas
Kad mi na um padnu njene usne vrele
rumene i uvek ljubavi žedne
u meni ustrepti sve od želje za njima
da ih ljubim tako vrele i medne
Gledam je tako nestvarnu i lepu
dok se u mislima preda mnom šeta
ta prelepa žena iz mojih snova
večita lepota imaginarnog sveta
Нема коментара:
Постави коментар