VIOLINA

U plavu kosu vetar joj se kradom upleo

dok je laganim korakom zaustavljala vreme

i kitila skrivenim pogledima lepe haljine svoje

za njom su nečujne note ljubavi odzvanjale

Vetar je nosio misli i nemušte reči moje

vitlao njima naokolo po njenom lepom licu

dok je u oku skrivala sunce i vatru u njemu

hodajući zanosnim korakom i s vetrom u kosi

Pratih kako lepota i ljubav izvire u svemu

kao božanska muzika da opija okolo sve

nevidljive note  razležu se negde u prostoru

pune ljubavlju srca kada se nađu pored nje

U hodu se lagano ljulja kao brodica na moru

duga kosa nemirna na vetru kao na talasima

a telo kao najlepši instrument koji lepotom svira

i opija svojim zvukom kao najbolja violina