kad zažmurim tebe da ugledam
i tvoj osmeh u ovoj samoći
Da osetim vrelinu usana tvojih
da nam tela zatrepere kao struna
da tišinom jedno drugom govorimo
čega nam je duša puna
U zagrljaju zajedno da dišemo
da osetim kao ti srce uz moje bije
da u tom času na sve zaboravim
a suza sama niz lice nek se slije
Zašto ova noć kao večnost ne traje
tako mi je svega premalo bilo
nisam ti stigao mnogo toga reći
čekaj me noćas opet moje milo
Нема коментара:
Постави коментар