Kroz noć odjeknu nečujan krik
i prosu se po površini obasjane reke
odbi se od bljesak meseca i nestade
u zagrljaju daleke zvezde neke
Na kariranom stolu naslonjeno čelo
čaša do pola u stisnutoj šaci
muzika svira a svuda je tišina
pred očima sve se vrti kao na traci
U drugoj ruci dogoreva cigareta
na stolu tragovi od suza vlažni
dim mu se lagano u kosu zavlači
svi okolo ne postoje niti su važni
Još jedan krik odjeknu kroz noć
plač ga nečujno i verno u beskraj prati
noć je uzalud tako lepa i sjajna
kad nečija duša zbog ljubavi pati
Нема коментара:
Постави коментар