NA RASKRŠĆU

Nađoh se na raskršću

levo desno ili pravo

ne znam šta me čeka tamo

možda  sreća il’ crn Đavo

Na kojoj je strani sreća

kad bi samo mog’o znati

na kojoj si strani sveta

kada ću te upoznati

Kud da krenem kad bi znao

ne znam šta mi vreme nosi

bolje da ja ćekam tebe

kad te vidim znaću ko si

PISMO PISMO

Razumećeš  ti svaku misao

sve nerečeno i  skriveno

i sve što je  napisano

od kapi suza  razliveno

Sve što bi hteo ti reći

u jednom dahu i trenu

i sve reči o ljubavi i sreći

ostaju neme, a suze krenu

Pišem  ti mila  u samoći

nisam siguran gde si sada

razdiru me besane noći

ali još me ne napušta nada

Da li si još u istom gradu

I ovo pismo da li će stići

da li ćeš mi ugasiti nadu

ili ćeš me iz beznađa  dići

NEDOSTAJEŠ MI

       

Osećam prisustvo tvoje

u ovoj tami oko mene

osećam nežne usne tvoje

kad topline niz telo krene

Ljubim te i privijam uz sebe

kosu ti plavu s’lica sklanjam

grlim prazninu umesto tebe

čini mi se kao da sanjam

željan sam mila tvoje blizine

u mom srcu samoća drema

dani su mi puni praznine

kad tvoje ljubavi nema

KAD BI ZNALA

O jutra što svićete ne govorite
Ne odajte patnje i žudnje moje
Vrata mojih tajni zatvorite
I ne reci te joj iza vrata ko je
Kad bi samo znala

Koliko radosti joj u mislima želim
Sa njom plešem najlepše igre 
Muziku nebesku sa njom delim
A srce mi igra poput ćigre
Kad bi samo znala

Koliki je kamen na mojoj duši
Koliko godina prođe bez nje
Prokleto vreme život mi sruši
O kako bi želeo da se vrati sve
Kad bi samo znala

Ali starost svoj danak uze
I sad je vidim kao prelepu mladu
Na licu mi ostale zaleđene suze
Voleću je i kad je nebesa ukradu
Kad bi samo znala

GREH

Sećanje je ko’ otrov u srcu skriven

vraća mi te iz dana u dan nanovo

da u mislima čist i od grehova  umiven

zajedno  s’ tobom  budem ponovo

Trujem se satima likom tvojim

sa mnom si stalno kao greh moj

bura i nemir si u snovima mojim

moja si kazna svake noći i lik tvoj

Znam da mi nikad oprostila nisi

grehove  ću moje još dugo plaćati                   

i ako nikad neću saznati gde si

bar ćeš mi u sećanja svraćati

MOLITVA

Otvorena  teška crkvena  vrata

Tamna od dodira starosti  i suza

Nose  na sebi  otiske sreće i tuge

Otiske nade i beznađa

Poljubce i poglede smerne

Otiske vere i ljubavi neizmerne

U hramu se molitve množe

Viju se u dimu i mirisu tamjana

Kao istina i tajna  ne izgovorena

Kao ljubav i želja i suza od srca

Skupljaju  se pod crkveno zvono

Da bi ih u etar poslalo ono

I moja molitva putije etrom

Misli je moje ka tebi prate

Pročitaćeš ne napisano tvojim srcem

Jer srcem je pisana i ima njegovu boju

Volim te i šaljem ljubav moju

NE ZNAŠ TI

Ne znaš  ti kome ja pišem

i kome stihove poklanjam

zbog  koga duboko uzdišem

i čelo na dlanove naslanjam

Ne znaš  ti zašto je tako

zašto su oči mutne i snene

zašto mi suza krene lako

zašto sunce ne sija za mene

Ne znaš ti kako godine bole

kako je vreme potmuli ubica

milosti nema za one koji mole

da sačekaju i  vide draga lica

Ne znaš ti ogledalo moje

gde sam bio i gde sam prošao

u koliko sam lica uneo lice svoje

a onu koju sanjam još nisam našao