петак, 05. септембар 2014.

KIŠA

Kiša jesenja hladna danima pada 
kvasi mi dušu u samoći zidova belih
u sumornom danu nedostaješ mi ti
dodir i toplina tvojih usana vrelih

U tami skrivena  ispod kapaka
pričinjaš mi se i mamiš me sebi
u carstvo tvoje i zagrljaje vrele
i sve u meni ludo hrli ka tebi

Tražim te po zvezdanim stazama
po sazvežđima i dalekim planetama
tražim te u izgubljenim snovima
na zalutalim i naupštenim kometama

Samo molim noć da što pre dođe
pa da zaplovim na krilima sna
da mi nebeske vile puteve pokažu
u lavirintu vasione da te nađem ja

Нема коментара:

Постави коментар