недеља, 30. јул 2017.

KAO LEPTIR



Mirišu polja mirisna šarena
nebo se na njima odmara
dok se sunce u suncokretima skriva
dodiruješ mi lice kao leptir

Ostavljaš tragove svojih krila
sjajne i neizbrisive
dok oblaci beli promiču kraj nas
osećam dodire usana tvojih

Toplina dlana kao magija
opija me i nemušto poziva u san
tajnom svojom da me pokrije
dok promiču polja šarena

Sunce na zalasku boji nam dan
polja šarena menjaju boje ljubavi
dok po oblacima ptice radost pišu
obojene u ljubav

Put
okolo ljubav
na licu još osećam dodir leptira
dok vreme pored mene promiče




KAO LEPTIR


Mirišu polja mirisna šarena
nebo se na njima odmara
dok se sunce u suncokretima skriva
dodiruješ mi lice kao leptir

Ostavljaš tragove svojih krila
sjajne i neizbrisive
dok oblaci beli promiču kraj nas
osećam dodire usana tvojih

Toplina dlana kao magija
opija me i nemušto poziva u san
tajnom svojom da me pokrije
dok promiču polja šarena

Sunce na zalasku boji nam dan
polja šarena menjaju boje ljubavi
dok oblaci promiču pored nas
obojeni u ljubav

Put
okolo ljubav
na licu još osećam dodir tvoj
dok vreme pored mene promiče


субота, 29. јул 2017.

NA ZLASKU


Ruku tvoju u mojoj drzim
dok suncokreti prate zadnje zrake
Promiču polja kraj nas kao slike,
na zalasku crvenom oblaci ljubav pišu

Na nebu pesma nedovršena
reči isprepletane oko oblaka
čekaju svoj čas da ih harmonija složi
da na platnu nebekom zasija srce

Nebo je naše
besrajno široko kao što smo mi
odjekuju po njemu naše najlepše tajne
naši pogledi naše nade i ljubav čista

Sve je nebeska muzika
u nama je osećamo je zajedno
treperiš i mirišeš na san
dok ti misli kulu od ljubavi čine

Još te u mislima držim za ruku
dok suncokreti promiču na zalasku
na nebu ponovo ista slika
dok te i dalje držim za ruku


четвртак, 20. јул 2017.

ONA


Ipak postoji...
dodirnula me svojim noćima
očarala svojim dodirima
ubila mojim nemirima
i nestala...
Ostao je samo san
tragovi na usnama
i žal za njenim grudima
San bio ,san ostao
pogled mi prikovan za sliku
nade i čežnje vise kao krpice  stare
i jadne
Težak je ovo bio san
teži nego najteži dan
Samo znam da postoji
i ako liči na dugu
Dodirnula me!

среда, 19. јул 2017.

REČ


Kako si moćna kao reč
možeš svet pomerati , i ubiti
možeš sudbine menjati
možeš beskrajno ljubiti

Ti si reč, ti si sila
priroda i cela vasiona , ceo svet
noć si i dan sunca pun
ti si najveći i najlepši cvet

Ti si reč najduža i najkraća
jedina i nezamenljiva za sve
topla si kao najlepša letnja noć
u svakoj  beskrajno volim te

U pogledu je skrovište tvoje
od njega se lako uzdrhti sav
iz njega nemušte izlaze reči
ti si vatra velika, ti si ljubav

уторак, 18. јул 2017.

ZNAM


Znam gde se kriješ i gde spavaš
gde tragovi tvoji tanani vode
znam sa kog prozora gledaš
kad se nova jutra rode

Znam gde Sunce krišom zalazi
i gde ti muziku neba donosi
jer ne želiš napolje izaći
gde te umiva i miluje po kosi

Znam gde se greješ u danima zime
i gde ti se pogledi u daljinama gube
da čekaš ruke da se spuste na tebe
da te grle i da te ljube

Osećam kako me iznutra greješ
kako se ljubavlju kitiš i miješ
osećam kako mi srce radošću treperi
znam da se u mom srcu kriješ

петак, 14. јул 2017.

NA TALASIMA


Odavno nisam takvom barkom plovio
dok je talasi vreli u bespuće nose
u daljine nepoznate bez kraja i sna
dok na usnama njenim tražih kapi rose

Nikada tako žedan nisam bio
kao na toj barci od zvezda i snova
gde sunce greje grudi samo iznutra
i pali vatre u očima, uvek iznova

Igubio sam svest na usnama njenim
kao bomba sve se sukpilo u jedan dodir
prosuo sam se po njenom telu kao suza
kao strast  i poludelog tela nemir

Tada je nebo sviralo tiho
dok su po oblacima ptice pisale
note  i muziku za njene usne rumene
dok su joj grudi ubrzano disale

Vetar je poljsko cvece nežno njihao
na njenim usnama nestalo je rose
po meni je prostirala poljubce i mir
dok su me pokrivale njene crne kose

уторак, 11. јул 2017.

CVETAJU GODINE


Na mojoj kosi cvetaju godine
cvetovi beli prošlih dana
mirišu buketi, mirišu na setu
na umorno srce puno rana

Prolazi vreme kao na traci
samo sam nemi posmatrač života
ne znam ko je kriv sto ovde nisi
da li samo ja, ili tvoja lepota

Možda je tako moralo biti
sudbina se negde među nas skrila
vetrovima te po svetu noisila
da sa mnom nikad nebi bila

Letnje su noći zvezda pune
zvezdano nebo od ljubavi vri
uzdasi sami iz grudi naviru
jer znam da si tamo negde, i ti

Sakupljam po svetu tragove tvoje
sakupljam ih i pletem u snove
da mogu do tebe lako doći
ako me sudbina tebi pozove