уторак, 07. јул 2015.

U TIŠINI

                  
Tragovi bosih stopala na peščanoj sprudu
stopalima nacrtano srce u pesku
poruka nekom dalekom na zalasku sunca
da je ponese sobom na putu dalekom
u daljine nekom dragom za kim srce kuca

Na svakom otisku neka želja, skrivena misao
bezbroj neizgovorenih reči koje  čekaju čas
svaka od njih pretvara se u nečujan krik
što odzvanja na crvenom zalasku sunca
dozivajući sebi iz daljina voljeni lik

Na horizontu samo još tragovi crveni
plima lagano talasima poruku srca briše
tama već prekriva dugi peščani sprud
samo se čuju zvuci talasa kako obalu ljube
slušam i puštam misi da lete bilo kud

Sutra će jedno srce odavde opet poruke slati
pakovati želje da ih sunce na zalasku ponese
u predele daleke gde mesec smenjuje dan
i tako na zalasku svakom u tišini mora
dok se ne ostvari željeni san

понедељак, 06. јул 2015.

KOČIJA OD SNOVA


Noćas si mi u san dolazila
tiho na na prstima zvezdanom stazom
budio me na tren osećaj blizine tvoje
opijen lepotom tvojom  tonuo sam u san
dok bi nežno ljubila usne moje

Sve je noćas drugačije bilo
neka te svetlost pratila i uz tebe bila
sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan
svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi
dozvala si me tiho u svoj san

Leteli smo tako zagrljeni
u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo
u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan
i prve zrake zore rumene kao znak
da prestaje  najepši san

Čekaću  te noćas napragu snova
kad zakoračiš u san ja ću tamo  biti
da se izgubimo u beskraju zvezdanog  sjaja
na kočiji od snova da odletimo zagrljeni
i ostanemo zajedno bez vremena i kraja