U TIŠINI

                  

Tragovi bosih stopala na peščanoj sprudu

stopalima nacrtano srce u pesku

poruka nekom dalekom na zalasku sunca

da je ponese sobom na putu dalekom

u daljine nekom dragom za kim srce kuca

Na svakom otisku neka želja, skrivena misao

bezbroj neizgovorenih reči koje  čekaju čas

svaka od njih pretvara se u nečujan krik

što odzvanja na crvenom zalasku sunca

dozivajući sebi iz daljina voljeni lik

Na horizontu samo još tragovi crveni

plima lagano talasima poruku srca briše

tama već prekriva dugi peščani sprud

samo se čuju zvuci talasa kako obalu ljube

slušam i puštam misi da lete bilo kud

Sutra će jedno srce odavde opet poruke slati

pakovati želje da ih sunce na zalasku ponese

u predele daleke gde mesec smenjuje dan

i tako na zalasku svakom u tišini mora

dok se ne ostvari željeni san