TAKO POŽELIM

O kako  često poželim da je zagrlim
na rame moje da se nežno nasloni
da se uz mene privija dok zagrljeni šetamo 
toplinu moje ljubavi da oseti

Tako zanesen lutam poznatim stazama
gde smo se sastajali a misli ka njoj krenu
u prazninu u neko vreme proslo
gde samo sećanja pistoje na jednu ženu

Živela je u jednom gradu pored mora
sve na njoj bila je divna magja
u kosi je nosila svoje snove upletene
bila je sanjar kao i ja

Pleli smo snove i zvezdama ih ukrasavali
pisali po oblacima belim kao kreč
i bezbroj puta na njima napisali volim te
i tako u beskraj reč po reč