Bez
ptica i sunca prazan je dan
sumorno
jesenje vreme dođe
na
tvom prozoru tebe sada nema
da
te vidim da me želja prođe
Da
te vidim i u mislima da te nosim
tvog
osmeha i pogleda da se setim
kad bez sna
kroz tamu gledam
i
s tobom zajedno u mislima letim
kako
bi se rado popeo na balkon tvoj
da
te negde kroz staklo ugledam
da
bar na trenutak budeš sa mnom
pa
neka opet ostanem sam
Postala
si moja bolest i moj lek
moja
mora moja želja i moja nada
sto
noćima buja i na veliko pitanje liči
da
li ćes me zavoleti ikada
Нема коментара:
Постави коментар