Niz njeno lice tiho slila se suza
ispod kapaka sve je neizgovoreno
u novu suzu se plaho petvara
iz srca izvire dok je još otvoreno
U duši nemoć za zauvek nestati
nadanja vežu u nove godine i dane
svi putevi na isto mesto uvek vode
u tugu duše sudbinom okovane
U pogledu duboko skriva se seta
nevdiljiva svakom oku i svakoj duši
samo slični njoj mogu da je vide
da poznaju kad se duša ruši
Pogled joj prazan daljinom luta
sunce se već na počinak sprema
suze na licu kao nemo priznanje
da sve je nestalo ljubavi više nema
Sve se polako gasi i zauvek nestaje
duša joj traži ruku i reči ljubavi
toplinu pogleda i toplog zagrljaja
da je iz tuge zauvek izbavi
Нема коментара:
Постави коментар