Prolazim
našom starom stazom
borvi
mirišu opojno kao nekada pre
u
senci rastinja još je skrivena klupa
na
kojoj smo od svih skrivali se
Cvrčci
i sad pevaju našu pesmu
kao
nekada kad smo se ovde krili
ljubili
se i zaljubljeno u oči gledali
i
beskrajno srećni bili
Na
klupi još su urezana slova
sedim
i grlim tvoje prazno mesto
u
mislima si sa mnom kao nekad
kada
smo ovde dolazili često
Šaljem
ti mislima moju ljubav
prizivam
te mila meni u zagrljaj
da
se opet nađemo na ovoj klupi
još
uvek te volim znaj
Нема коментара:
Постави коментар