BEZ REČI

Osećam da bi mogao  u dahu roman napisati

misli se množe jedna po drugoj skače

kad olovku u ruke uzmem sve se ugasi

svaka reč mi se čini beznačajna i mala

i najmanja misao o tebi u pesmu nebi stala

Držim olovku u ruci i gledam tvoj lik bez reči

zagledam na tebi detalje ,prisećam se usana tvojih

ruka mi kroz kosu sama kreće, osećam nemir

sve mi se u trenu nepotrebnim i suvišnim  čini

sve je tako beznačajno kad si u mojoj blizini

I tako dan za danom prolaze setni dani

od želje silne ostajem dugo  paralisan i nem

kroz prozor ukočenog  pogleda  letim daleko

korpa  je sve više puna zgužvanog papira

misao o tebi polako me ubija i neda mi mira