среда, 09. април 2014.

VETAR

Vetar sa mnom po obali šeta
razigrano po talasima skače
na trenutak  mi i oči zatvara
mrsi mi kosu i duva sve jače

Donosi glasove nečije tuđe
i oni nemušte vitla oko mene
u koraku ih zamišljen osluškujem
priželjkujem glas voljene žene

Da se u tišini vetra razgovaramo
vetar bi nam jedini svedok  bio
da joj na glas otvorim srce i kažem
sve što sam do sad u sebi krio

Osluškujem da čujem taj nežni glas
da zasvira kao ovog vetra struna
da s'vetrom zajedno u mislima letimo
da nam duša bude puna

Vetar da nam bude svedok i drug
da naše želje prenosi brzo i lako
dok se u mislima  grlimo i volimo
jer jedino možemo tako

Нема коментара:

Постави коментар