Vetar sa
mnom po obali šeta
razigrano
po talasima skače
na trenutak
mi i oči zatvara
mrsi mi
kosu i duva sve jače
Donosi
glasove nečije tuđe
i oni
nemušte vitla oko mene
u koraku
ih zamišljen osluškujem
priželjkujem
glas voljene žene
Da se
u tišini vetra razgovaramo
vetar bi
nam jedini svedok bio
da joj
na glas otvorim srce i kažem
sve što
sam do sad u sebi krio
Osluškujem
da čujem taj nežni glas
da zasvira
kao ovog vetra struna
da s'vetrom
zajedno u mislima letimo
da nam
duša bude puna
Vetar da
nam bude svedok i drug
da naše
želje prenosi brzo i lako
dok se
u mislima grlimo i volimo
jer jedino
možemo tako
Нема коментара:
Постави коментар